Otišla je i druga! City Centar One i mi i ove godine smo se udružili i odlučili nagradit vaš rad i trud i to sa dvije 13.plaće. Prošli petak je slavio Antonio Franić, a ovog petka Tomislav Dragun.
Zasluženo je uzeo plaću. Ovo je njegova priča:
Kako uopće ovakvo nešto započet… Možda tvrdnjom da je napokon došlo i mojih pet minuta, ne zato šta san ih dugo čeka nego zato šta je 5 minuta jedino šta iman u danu slobodno. Ali ajmo krenit ispočetka..
Ime mi je Tomislav, iako u svakodnevnom ludilu zaboravin ponekad i kako se zoven, al taj sam. Moj posao je tehničar za telekomunikacije. Ne odustaj na prvu od čitanja, nije onako kako izgleda, vidi ga tehničar pa se žali… Taj isti tehničar već par godina skoro svaki svoj dan započinje na sljedeći način:
Drn drn drn, zvoni nešto, al zamisli nije budilica nego zadaci koji pristižu za taj dan, mobitel od ranog jutra ne pristaje zvonit i obavještavat da je vrime da se na glavu izbacim iz kreveta jer počinje nova borba. Nešto malo kasnije nastupa poslovna konferencija, (ajde reci mi kome se priča u 8 ujutro?!) na kojoj se dobivaju glavne upute za taj dan. E sad počinje najbolji dio, vožnja u autu koji je zapravo druga kuća za tehničare, tu se marendaje, pije, sklanja od kiše i ostalih nevolja (nesvezanih pasa) i odrađuje dobar dio posla vezan uz tehnologiju i neizbježno tipkanje. Upravo zbog toga taj auto izgleda ko da je bomba pala u njega al dok grijanje radi, malo smeća ne smeta jednom kad se uvati vrimena sklonit će se (čitaj nikad a možda ni tad)!
Daljnji posa obuhvaća penjanje po stupovima (ako me nisi nikad vidija, pogledaj film Tarzan, isto ti je), trčanja po kiši, suncu, buri , zatim popravljanje raznih kvarova po kućama, šufitima (di niko nije uša od 41′) di se svega nađe, od grešaka koje su ljudi sami napravili ali moje je da ih popravim (pas prigrize kabel – al đava mene odnija di san dosad za šta me plaćaju?!?!) do običnih normalnih smetnji koje obavljan svakodnevno, nađe se tu i pokoje bižanje od pasa, minjanje žarulja svako drugoj babi, i ostali splet obaveza u koje upadneš ni kriv ni dužan.
E sad, nisi ti doša tamo samo ko tehničar, ti si ujedno i psihijatar, razveseljavaš usamljene starce, igraš se s dicom, čuvaš pasa da ne pobigne vanka, slušaš raznorazne obiteljske i druge zgode i nezgode na koje moraš dat kakvu pametnu izjavu. Posli sidneš u auto i žuris na iduću smetnju jer se danas nadaš samo dva prekovremena a ne četiri. Kad si sve riješija onda sidaj u auto i klikaj do mile volje, dok sve ne uneseš u sveta tipkala, jer ako nisi utipka-nije se ni dogodilo jel? Tako izgleda većina dana u mojoj godini, postoji samo jedan period malo draži svima koji se istim poslom bave.
Blagdani i praznici.
Idila Božićnog ručka se događa, začuješ zvonce na vratima, pogodi ko je? Eee ja san, tehničar je, doša san vam u podne popraviti tv da možete gledati novogodišnji program na pinku, al samo vi uživajte, bit ću neprimjetan, ko i svi praznici i blagdani u mom životu kad sam dežuran..
Uhh, čekaj idem dalje:
Izađeš iz kuće, vraćaj se u auto. Zovu kolege, ljudi, šefovi, ma nema ko te taj dan nije nazva, da ti je lansirat mobitel na misec spasija bi se. Juriš dalje i kad nemoš više, spajaj žice, miri parametre, penji se opet, živciraj, nerviraj, informacija milijun… I onda dođe kraj posla…
I tako nakon cilog dana uđeš u kuću, sidneš na kauč, tija bi samo par trenutaka mira i tišine, onda ti dođe cura pa te pita “kaš’ me ženit?!?!”… Aj se ti moj sinko oženi s ovakvim tempom, pa ženo draga ni pop*šat se ne stignen. Možda jedne subote kad ne buden dežuran…
I tako dan za danom, proleti godina i evo iduće godine pogodi ko je opet dežuran i ko će ti 01.01. uletit u kuću da ti popraviti sve te tehnikalije bez čega nemoš izdržati jedan dan pa ja moran radit i svetke i petke.
Možda se od 13-e plaće ne bi oženija (sigurno), možda je ne bi ima vrimena pametno i lipo potrošit, al bi zna da je jednon u životu neko pripozna težak rad, i psihički i fizički koja se događa u životima tehničara, koji evo do sada nisam nikome uspija ni ispričati, znaš zašto?
Vraćamo se na početak – neman vrimena!
Čestitke još jednom našim slušateljima koji su ove godine dobili 13-plaću, a svima vama koji ste slali svoje priče zahvaljujemo se u svoje i u ime City Centera One.
